Iza uspešne trenerske karijere stoje godine rada i podrška porodice. Itudis posebno ističe očevu odluku da na malom porodičnom imanju počne da uzgaja kulturu koja je donosila veći prihod.
„Špargle su nam promenile i spasile život“
Rod namenjen nemačkom tržištu obezbedio je novac za školovanje budućeg trenera, koji je 1988. godine otišao u Zagreb.
„Špargle su bile pun pogodak i omogućile su mom ocu da me pošalje na studije u Zagreb. Svaku marku i svaki dinar čuvao sam kao da je poslednji samo da bih rasteretio porodicu.“
Majka je, priseća se, bila opreznija prema njegovim košarkaškim ambicijama i savetovala ga da pomogne ocu. Ipak, odlučio je da prati svoj put.
Studije su mu otvorile i vrata poznanstava koja će obeležiti njegov profesionalni razvoj. Posebno mesto među njima ima Dušan Duda Ivković, kojeg je upoznao tokom Evropskog prvenstva u Zagrebu 1989. godine.
„Duda više nije sa nama, ali ostaje u mom srcu i glavi zauvek. Bio je nešto posebno i Željku i meni.“
Obradovićev poziv u teškom porodičnom trenutku
Velika prekretnica stigla je 1999. godine, dok je Itudis pregovarao o ostanku na klupi Menta. Istovremeno je njegova porodica prolazila kroz težak period zbog zdravstvenog stanja oca.
„Moj otac je doživeo drugi infarkt tokom teške operacije! Bilo je strahovito teško, ali hvala Bogu, preživeo je.“
U tom periodu usledio je poziv Željka Obradovića, sa kojim je kasnije godinama sarađivao u Panatinaikosu. Njihov odnos prerastao je profesionalne okvire i postao prijateljstvo povezano kumstvom.
Zajedničke trenutke prati i muzika, a Itudis je otkrio koju pesmu Obradović naručuje za njega:
„Željko uvek za mene naručuje Silvanu Armenulić i ‘Dimitrije, sine Mitre’.“
Porodični razgovor pre svakog izlaska na parket
Bez obzira na značaj utakmice i pritisak rezultata, Itudis čuva isti ritual — poslednji telefonski razgovor pre izlaska na teren posvećuje supruzi i ćerki.
„Želim taj trenutak mira sa njima pre nego što krene ludilo. Nikada ne znamo šta nosi sutrašnji dan.“
Kako objašnjava, upravo od porodice dobija poverenje i snagu da se posveti poslu.
Bodiroga, Teodosić i Dijamantidis u jednom igraču
Na pitanje kako bi izgledao njegov idealan košarkaš, Itudis je spojio kvalitete nekoliko velikana sa kojima je radio.
Izabrao je Bodiroginu sigurnost u završnicama, Teodosićevu viziju i dodavanja, takmičarski duh Dijamantidisa, Rebračinu igru na niskom postu i karakter Kajla Hajnsa.
Za šut se nije ograničio na jedno ime, izdvojivši Jasikevičijusa, Teodosića, De Koloa i Drua Nikolasa.
„To je igrač kome bezuslovno veruješ kada se lomi utakmica“, zaključio je Itudis.
Izvor: Telegraf
