Daleko od toga da ima bilo čega srećnog u Minhenu. Partizan je u Nemačku stigao dobrano kadrovski osakaćen, bez povređenih kapitena Vanje Marinkovića, Dereka Vilisa i Lamara Stivensa. Ipak, Penjarojina četa nije klonula ni kada je Bajern nemilice sipao sa svih pozicija i otišao na dvocifrenu prednost. Crno-beli su pokazali ono što je svojevremeno legendarni Duda Ivković slikovito govorio – karakter koji se vuče po podu.
Timčina bez sujete: Džekiri proglasio generala
Ovaj Partizan je pre svega tim, ili preciznije rečeno – timčina! To je skupina u kojoj je sujeta pojam koji ne stanuje u svlačionici bivšeg šampiona Evrope. Objektivno gledano, najbolji i najdominantniji pojedinac na parketu „SAP Gardena“ bio je gorostasni centar Tonje Džekiri. Ipak, nigerijski as posle meča nije želeo da uzme ni trunku slave za sebe.
Umesto toga, Džekiri je pred televizijskim kamerama izgovorio reči koje sa ponosom odzvanjaju u ušima svakoga kome je crno-bela boja u srcu:
„Moramo da verujemo u sebe. Karlik je vođa, lider i general. Gde ide on, idemo i mi. Karlik je preuzeo stvari u svoje ruke i čudo se desilo!”
Ove reči ogoljavaju najveću snagu Partizana. Za razliku od nekih ranijih sezona gde je ego pojedinaca izjedao hemiju iznutra, ovaj tim je sklapan po ključnom receptu: može da se pogreši u proceni kakav je ko igrač, ali ne sme da se pogreši u tome kakav je ko čovek. Ovi momci su spremni da poginu jedan za drugog i podrede se višem cilju, sledeći svog vođu – „Sudanskog puža“ koji u svom specifičnom, laganom ritmu vodi Partizan ka neslućenim visinama.
„Dobro, dosta ste igrali, sad ću da vam pokažem“
Poverenje u Karlika Džonsa unutar kluba je bezgranično i oročeno na neograničen period. Svima je jasno da je on ne samo motor ovog tima, već i jedan od najkvalitetnijih plejmejkera u čitavoj Evroligi. Trener Bajerna je u većem delu meča radio lavovski posao, agresivno zaustavio Džonsa i odsekao napad Partizana koji je ozbiljno trokirao.
A onda je došla četvrta četvrtina. Kao da je momak sa pasošem Južnog Sudana u sebi prelomio i rekao: „Dobro, dosta ste se igrali, sada ću ja da vam pokažem“. Ono što je usledilo u završnih deset minuta ulazi u sportske anale – klasično košarkaško uništenje protivnika u režiji jednog čoveka.
Karlik je vozio slalom kroz odbranu Bavaraca, polagao uzbrdo uz faulove i teške kontakte, a onda je, na manje od dva minuta pre kraja, eksplodirala crno-bela polovina dvorane. Bio je to trenutak u kojem je Partizanov vođa polomio ne samo kičmu svog čuvara, već i kompletan otpor Bajerna. Domaćin je uradio sve da sruši Parni valjak, ali nije računao na to da ovaj tim jednostavno nije skrojen da kapitulira.
Vođa naspram statističara: Slučaj Dvejna Vašingtona
Ova utakmica donela je i jasnu paralelu koja razdvaja ono što Karlik Džons jeste, od onoga što bek Bajerna Dvejn Vašington nikada neće biti. Bivši košarkaš crno-belih sinoć je igrao sa čudnim motivom – ne da dokaže da vredi, već da provocira. Njegov moral i čovečnost bili su pod lupom navijača još prošle sezone kada su postojale indicije da je bio jedan od kolovođa klanova u svlačionici, a njegovo sinoćnje ponašanje na parketu samo je podgrejalo te sumnje.
Vašington je slavio svaki koš na neprimeren način za nekoga ko igra protiv bivšeg kluba, a Bavarci su mu lakoverno dopustili da glumi njihovog „anti-Karlika“. To im se surovo obilo o glavu. U trenucima kada je Partizan topio prednost, Vašington je donosio katastrofalne odluke, a kruna svega bio je poslednji napad u kojem je uzeo šut za pobedu i promašio čitavu konstrukciju koša, odvevši Bajern u propast.
Jer vođa nije neko ko je sposoban da puni statistiku protiv slabijih ili da divlja iz obesti jer dva napada nije pipnuo loptu. Vođa je onaj čija aura sija poput baklje u mraku, čija energija i harizma plene, i koji kod svojih saigrača izaziva slepo poverenje čak i onda kada sve deluje potpuno izgubljeno.
Neka vas potcenjuju, tako je slađe!
Ovaj i ovakav, oslabljeni Partizan, krenuo je na jedno dugačko putovanje. Na prvi pogled, putanja vodi ka visinama koje su mediji rezervisali za neke znatno skuplje i zvučnije rostere. Da li crno-beli definitivno nemaju kvalitet ni za plej-in, kao što su pre početka sezone samouvereno tvrdili Džeron Blosomgejm i Čima Moneke?
Sada je tim „stručnjacima“ već neprijatno da pogledaju u tabelu. Možda bi javnost mogla još jednom da im postavi isto pitanje, čisto da vidimo šta će sada odgovoriti. A zapravo, za Partizan je ovako i najbolje. Što se više ovaj Penjarojin tim potcenjuje, to će ovosezonska crno-bela bajka na kraju imati lepši i slađi završetak!
