Pored toga što su prikazani prvi idejni projekti budućeg velelepnog objekta iza kojeg stoje vlasnici dva kluba — američki investicioni fond RedBird Capital Partners koji kontroliše Milan i Oaktree kao vlasnik Intera — mediji su došli do frapantnih podataka o vrednosti ugovora za prava na ime stadiona (tzv. naming rights). Ugovor je potpisan sa jednom od najjačih osiguravajućih kuća na planeti, kompanijom Đenerali, i zvanično predstavlja istorijski finansijski korak na evropskom tlu.
Iako je u prvi mah pomenuta cifra od 650.000.000 dolara za period od 20 godina, ubrzo se ispostavilo da se zapravo radi o iznosu izraženom u evropskoj valuti — tačnije 650.000.000 evra! Kada se ova astronomska suma prebaci u dolarsku protivvrednost, dolazi se do iznosa od čak 725.000.000 dolara. Poznati američki kablovski sportski gigant ESPN odmah je izašao sa podatkom da se radi o najvećem ugovoru u istoriji sporta kada govorimo o pravima na imenovanje sportskih objekata, čime su italijanski velikani zvanično preuzeli svetski tron.
RUŠENJE REKORDA IZ LOS ANĐELESA I POREĐENJE SA ATLETIKOM
Američki mediji su podsetili da je dosadašnji rekorder bila kompanija Crypto.com, koja je u novembru 2021. godine izdvojila tada nepojmljivih 700.000.000 dolara za 20-godišnje pravo na imenovanje dvorane u centru Los Anđelesa, inače doma KKR Lejkersa, Kingsa i Sparksa. Milanski ugovor je tu granicu pomerio za dodatnih 25 miliona dolara.
Kada se ukupna suma od 650.000.000 evra podeli na 20 jednakih godišnjih rata, dolazi se do podatka da će Milan i Inter po sezoni deliti 32.500.000 evra, što u konačnici znači da će oba kluba inkasirati po čistih 325.000.000 evra. Gledajući čistu godišnju zaradu, Atletiko Madrid od Rijad Era za svoj Metropolitano dobija nešto više (oko 33.300.000 evra po godini), ali kako je ugovor španskog kluba potpisan na svega devet godina, on donosi ukupan prihod od oko 300.000.000 evra, što je duplo manje od milanskog projekta.
FINANSIJSKI DETALJI ZAJEDNIČKOG ULAGANJA
Kompletna finansijska struktura novog projekta zasnovana je na principu zajedničkog ulaganja i profita. Sve je počelo od kupovine zemljišta za koje je gradu Milanu već plaćeno 197.000.000 evra. Dva kluba ravnopravno dele i astronomske troškove same izgradnje arene, koji se procenjuju na 1,2 milijarde evra.
Kasnije će, pored prihoda od prava na ime stadiona, gradski rivali deliti i sav zarađeni novac od koncerata, muzeja, tržnih centara i kompletnog pratećeg zabavnog sadržaja. Jedino što ljuti rivali neće deliti jesu prihodi od prodaje ulaznica. Po tom pitanju, oba kluba će imati pravo da samostalno formiraju cene i da svako u potpunosti prigrabi svoj deo od utakmica odigranih kod kuće.
KATEDRALNI DIZAJN I PROJEKAT VEMBLI MAJSTORA
Izgradnja novog zajedničkog stadiona trebalo bi da počne u proleće 2028. godine, a završetak radova i zvanično useljenje očekuju se uoči početka sezone 2031/32. Planirani kapacitet je 71.500 sedećih mesta. Za arhitektonsko rešenje zaduženi su renomirani svetski biroi Foster+Partners i MANICA, koje predvode čuveni lord Norman Foster i Dejvid Manika, dvojac koji iza sebe ima saradnju na projektovanju kultnog londonskog Vemblija.
Arhitektonsko rešenje inspirisano je kompleksnim umećem izrade same Milanske katedrale (Duomo di Milano). Dve etaže tribina činiće jedinstvenu celinu u obliku velike fudbalske „činije” koja će u potpunosti okruživati teren. Posebna pažnja posvećena je navijačkom doživljaju, pa će se na oba kraja nalaziti prepoznatljive strme Curva tribine, koje će se uzdizati poput visokih zidova pod nagibom od čak 37 stepeni, usmeravajući energiju direktno ka terenu.
„Cilj je da navijače približimo najvažnijim trenucima više nego ikada ranije”, poručili su zajednički iz tabora Milana i Intera.
TRAGIČAN KRAJ EPOHE: OD SAN SIRA OSTAJE SAMO 10 ODSTO
Novi stadion, nažalost svih fudbalskih romantika, predstavlja definitivan kraj jedne kolosalne epohe. Kultni San Siro, izgrađen davne 1926. godine i svetski prepoznatljiv po svojim impresivnim spiralnim stepeništima, broji svoje poslednje dane. Iako je renoviran za potrebe Svetskog prvenstva 1990. godine, ovaj istorijski objekat nakon čitavog veka više ne ispunjava moderne standarde. Razlog je nemogućnost „instalacije” komercijalnih sadržaja od kojih klubovi danas profitiraju — u prevodu, od starog San Sira bilo je nemoguće renoviranjem napraviti ogroman šoping mol.
Ono što izaziva tugu i prilično je neshvatljivo za javnost jeste činjenica da monumentalno zdanje neće opstati čak ni kao kulturno-sportski spomenik. Rušenje je planirano čim se klubovi odsele, a na tom mestu će nići novi sportsko-komercijalni kompleks. Zbog ogromnog istorijskog značaja i pritiska navijača, odlučeno je da se stadion ne sravni sa zemljom u potpunosti — biće sačuvano svega oko 10% postojeće strukture, što će teško ublažiti veliku žal za legendarnim fudbalskim hramom.
Na X
