Finale u Loznici donelo je ogromnu dramu, preokret i veliku borbu, a crveno-beli su do trofeja stigli posle neverovatnog povratka iz dva gola zaostatka.
Vojvodina je odlično otvorila utakmicu i već u drugom minutu stigla do vođstva preko Kornela Suča, koji je posle kornera postigao najbrži gol u istoriji finala Kupa Srbije.
Novosađani su nastavili sa odličnom igrom, dok je Zvezda delovala nervozno i teško dolazila do pravih prilika. U 35. minutu usledila je sjajna kontra Vojvodine koju je Milutin Vidosavljević pretvorio u velikih 2:0.
Crveno-beli su pokušavali da se vrate, ali je Dragan Rosić briljirao među stativama i sa nekoliko važnih intervencija čuvao veliku prednost svog tima.
Ipak, drugo poluvreme donelo je potpuno drugačiju sliku. Posle prekida zbog pirotehnike, Zvezda je ubrzo smanjila preko Marka Arnautovića, koji je posle odlične akcije vratio svoj tim u život.
Kako je meč odmicao, pritisak Zvezde bio je sve jači, a Vojvodina se povukla. Kada je izgledalo da će Novosađani konačno podići trofej, u šestom minutu nadoknade pojavio se Rodrigao i doneo izjednačenje za 2:2, čime je meč odveo u produžetke.
Posle dodatnih 30 minuta bez pobednika, odluka je pala u penal seriji. Zvezda je bila sigurnija sa bele tačke, a ključni trenutak dogodio se kada je Mateus odbranio poslednji penal Džonu Meriju.
Heroj finala bio je upravo Rodrigao, koji je najpre doneo izjednačenje, a zatim pogodio i odlučujući penal za osvajanje 30. trofeja nacionalnog kupa.
Finale je, međutim, imalo i ružnu uvertiru. Pred početak utakmice došlo je do sukoba navijača i policije, zbog čega je početak meča kasnio, a deo navijača završio je i na terenu stadiona „Lagator“.
Na Instagramu
